Ima li vidljivih znakova nasilja, straha, ili uznemirenosti? Žrtve trpe surovo fizičko i psihičko zlostavljanje.

Žrtve su često svesne ili su navedene da veruju kako njihovi trgovci sarađuju sa policijom.

Trgovci obično oduzmu žrtvi dokumenta, a ponekad i mobilni telefon i novac, kako bi mogli da je kontrolišu.

Žrtvama obično nije dopušteno da se slobodno kreću, niti da ulaze u interakciju sa drugim ljudima, a i onda kada im je to dopušteno, njihovo kretanje i komunikacija su pod strogom kontrolom trgovaca ljudima.

Seksualna eksploatacija uglavnom se dešava ženama i devojčicama i na prostoru Zapadnog Balkana najčešći je oblik trgovine ljudima. Pored prinudne prostitucije koja je najzastupljenija, ovaj oblik eksploatacije može podrazumevati i seksualno iskorišćavanje u pornografske svrhe i eksploataciju kroz seks-servise na internetu.

Radna eksploatacija je drugi po zastupljenosti oblik trgovine ljudima, i kada su u pitanju žrtve sa Balkana, uglavnom se dešava muškarcima zaposlenim u građevinskoj industriji. U svetu je često i iskorišćavanje u poljoprivredi, fabrikama i drugim radno intenzivnim sektorima.

Nasuprot širokorasprostranjenoj predrasudi da se radi o tradiciji u pojedinim društvima, prinudni brakovi ne smeju se pravdati kulturološkim razlikama. Žrtve ovakvog načina eksploatacije mogu iskorišćavati i porodice u koje su prodate kroz radnu, seksualnu ili neki drugi vid eksploatacije.

Žrtve se mogu eksploatisati i kroz prinudu na vršenje krivičnih dela. Međutim, prinuda na vršenje krivičnih dela često se ne prepoznaje kao oblik trgovine ljudima, zbog čega žrtve često bivaju osuđene za dela koja su počinili pod prinudom, a njihova prava ostaju nezaštićena.

Prinudan rad u kući je oblik trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije kome su najčešće podložne žene i devojčice. Baš kao i kod drugih oblika trgovine ljudima, žrtve prinudnog rada u domaćinstvu mogu postati osobe koje su tražile posao u zemlji i u inostranstvu.

Prinudno prosjačenje takođe može biti jedan od oblika trgovine ljudima kome su podložna i deca i odrasli, a pod posebnim rizikom su osobe sa fizičkim i mentalnim problemima i smetnjama.